Sportske povrede, obratite se ortopedu na vreme

Sportske povrede

Sportske povrede predstavljaju povrede nastale kao posledica sportske aktivnosti, tj. tokom vežbanja, treninga i takmičenja.

Pre svega vezane su za profesionalni sport. Najzastupljenije su u periodu pune takmičarske zrelosti – od 20. do 30. godine života. Sportske povrede se javljaju i kod ljudi koji se rekreativno bave sportom.

S obzirom da čine oko 15 odsto ukupnih povreda lekarska ordinacija Braće Jerković, Dr Nestorov ističe da su redovni ortopedski pregledi obavezni.

Kako nastaju sportske povrede?

Fizička aktivnost ne samo da reguliše težinu, već ima pozitivan efekat na celokupno zdravlje. Ipak, ona treba da bude prilagođena stanju organizma i godinama starosti.

Međutim, pojedini ljudi ne žele da prihvate činjenicu da njihovo telo više ne može da izdrži trening istog intenziteta kao u mladosti. Te se nađu u čudu kada tokom trčanja uganu zglob ili im prilikom vežbanja u teretani popucaju ligamenti.

Da se ne bi desile ovakve ili bilo koje druge sportske povrede, ljudi koji se reaktreativno bave sportom moraju se pridržavati propisanog režima vežbanja.  Upravo kardiovaskularni skrining i lekarski pregledi disajnih puteva najbolje će odrediti vašu fizičku aktivnost.

Kod profesionalnih sportista povrede su posledica ogromnog napora koje telo trpi tokom godina. Naime, razvijen takmičarski duh koji je stalno usmeren na ostvarivanje novih rezultata, iziskuje sve veća naprezanja i jače pripreme za takmičenja. Zbog toga se najčešće javljaju povrede lokomotornog sistema, tj. sistema za kretanje – mišića, tetiva, ligamenata, zglobova, kostiju.

Sportske povrede

Takođe, sportske povrede kod profesionalaca mogu nastati usled nedovoljno izlečenih prethodnih povreda. Jer, u želji da se što pre vrate na teren sportisti ponekad zanemare svoje zdravlje i stvarnu spremnost da ponovo zaigraju.

Osim anatomsko-fizioloških faktora, sportske povrede kod ljudi koji se profesionalno bave sportom mogu da nastanu usled loše psihološke pripremljenosti. Odnosno, pad koncentracije tokom treninga ili takmičenja često izazove povredu, pa preventiva kod sportista treba da obuhvati ne samo skrining zdravlja, već i jačanje mentalnog sklopa.

Sportske povrede se dele na akutne i hronične

Akutne sportske povrede nastaju usled trenutnog dejstva sile koje prevazilazi potporu našeg organizma, te dovodi do oštećenja mekih tkiva. Kao što su istegnuća i delimične i potpune rupture.

Hronične sportske povrede se nazivaju i povrede preopterećenja. Javljaju se kao posledica učestalog dejstva sile prilikom stalnog ponavljanja pokreta koji su karakteristični za određenu vrstu sporta. Ta sila je kumulativnog karaktera, te u jednom trenutku telo ne može više da izdrži isti napor pa dolazi do “tačke pucanja”.

To su najčešće razne povrede ligamenata kolena, upale tetiva (tendinitisi), upale pripoja tetiva za kost (entezitisi). Zatim su tu upale burze, sluzne kese (burzitisi) i tzv. stres prelomi koji nastaju usled ponavljanog mehaničkog stresa na pojedine kosti.

Sportske povrede kolena mogu da dovedu do prekida karijere profesionalaca

Koleno je jedan od najsloženijih zglobova koji ima sposobnost da amortizuje celokupnu težinu. Pri uspravnom položaju ono nosi oko 70 odsto telesne težine, dok kod savijenih kolena čak 90 odsto težine. Što znači da koleno trpi najveći napor prilikom svake fizičke aktivnosti, pa je i najizloženije povredama.

Među sportskim povredama kolena najteža je pucanje prednjeg ukrštenog ligamenta. Nastaje prilikom doskoka i kontakta sa podlogom kada stopalo ostane fiksirano dok kosti natkolenice i potkolenice pretrpe veliku rotaciju.

Kako je u pitanju ligament koji direktno povezuje dve kosti i pruža stabilnost kolena, njegovo lečenje je veoma dugo, a u nekim situacijama povreda je bila “fatalna” za nastavak karijere vrhunskih sportista.

Sportske povrede

Lekarska ordinacija Beograd, Dr Nestorov u svojoj ponudi usluga ima i pregled ortopeda sa ultrazvukom. Obavljaju ga najcenjeniji adultni i dečiji ortopedi sa Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti “Banjica“ i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije Dr Vukan Čupić.

 

Podelite ovaj sadržaj