Pregledi psihijatra – Anksioznost

Anksioznost

Anksioznost je poremećaj koji karakteriše neprijatno osećanje strepnje, odnosno iščekivanja da će se nešto loše dogoditi. Zapravo, to je stalni strah bez potrebe i bilo kakvog razloga.

Svako od nas je jednom u životu prošao kroz period strepnje i nesigurnosti. Uglavnom je to bilo u trenucima velikih životnih promena i odluka, kada imamo problem koji ne umemo da rešimo ili, jednostavno, neizvesnost dok čekamo neke rezultate. Osećaj teskobe koji prati ovakve situacije je sasvim normalna pojava.

Međutim, ako postoji zabrinutosti oko brojnih aktivnosti ili zbivanja koje nisu opasne i ona traje više od 6 meseci, onda je u pitanju anksioznost.

Anksioznost – vrste

Osećaj straha kod pacijenata je isti. Ali, situacije koja ga izazivaju su različite. Na osnovu toga anksioznost se deli u nekoliko grupa.

Generalizovana ili opšta anksioznost donosi najširi spektar briga. Javlja se kao stalno prisutna strepnja oko novca, zdravlja, karijere, porodice.

Pored hronične zabrinutosti, ona se se ispoljava i fizički. Te su prisutni drhtanje, grčenje mišića, nesanica, glavobolja, napetost u abdomalnom delu, vrtoglavica, gubitak osećaja radosti ili zadovoljstva u malim stvarima isl.

Anksioznost

Generalizovana anksioznost, često, se javlja zajedno sa drugim mentalim problemima kao što su bipolarni poremećaj ili depresija.

Socijalna anksioznost nije samo strah od ljudi kao što je mnogi tumače. Pored napetosti i strepnje od razgovora sa ljudima koji nisu bliski, tu je i niz drugih situacija. Osobe koje pate od ovog problema imaju strah i od neposrednog dodira sa drugim ljudima, kontakta licem u lice, od javnog nastupa. Zapravo, oni stalno strahuju od procene drugih ljudi. Zbog toga izbegavaju javna mesta gde je gužva i mnogo ljudi, kao što su trgovi, kafići, šoping centri, sportski stadioni…

Opsesivno kompulzivni poremećaj prate uporne, ponavljajuće misli, tj. opsesije. Na primer preterani strah od bolesti, od nasilnog ponašanja isl. Ovu anksioznost karakteriše ponavljanje određenih prinudnih radnji koje su nalik ritualima. Time pacijent pokušava da ublaži opsesivne misli (zatvaranje vrata paran broj puta, mnogo puta za redom proveravanje da li je šporet ugašen, pa čak ponavljanje fraza).

Zdravstvena anksioznost naziva se i hipohondrija. Javlja se kod osoba koje stalno strahuju da će se razboleti. Iako lekarski pregledi to ne pokazuju, ovi pacijenti osećaju izvesne tegobe koje tumače kao simptome nekih bolesti.

Anksioznost podjednako pogađa i mlađe i starije osobe

Brz način života i stres doveli do sve većeg broja pacijenata sa anksioznim poremećajima. Prema najnovojim podacima čak svaki 10 čovek na svetu pati od ovog problema, bez obzira na pol i godine starosti.

Anksioznost

Iako je anksioznost rasprostranjena njen tačan uzrok još uvek nije otkriven. Mnogi naučnici, uključujući i Frojda, doneli su brojne teorije o razvoju poremećaja koji se mogu podeliti u tri grupe – genetske, biohemijske procese u mozgu i uticaji okoline.

Genetika je ključna za većinu zdravstvenih problema, pa i kada je anksioznost u pitanju. Pojedina istraživanja je vezuju za poremećaj nivoa određenih neurotransmitora u mozgu. Naime, neurotransmitori prenose informacije od jedne nervne stanice do druge, te ako su u neravnoteži ove poruke se ne prenose pravilno. Na taj način dolazi do promene kako mozak u pojedinim situacijama reaguje, što dovodi do teskobe.

Ipak, najveći broj naučnika tvrdi da je glavni okidač trauma. Zlostavljanje, smrt bliske osobe, razvod, promena radnog mesta ili škole samo su neki od stresnih događaja koji mogu da izazovu anksioznost. Stanje se dodatno pogoršava korišćenjem psihoaktivnih supstanci – alkohola, kofeina i nikotina.

Anksioznost narušava kvalitet života

Na žalost, mnogi ljudi nisu svesni da imaju problem, već nervozu tumače trenutnim načinom života. Kod nas su psihijatrijski pregledi još uvek tabu tema. Pa zbog tih predrasuda poseta lekaru se odlaže.

S obzirom da anksioznost dovodi do fizičih simptoma koji su slični kao kod moždanog ili srčanog udara nije redak slučaj da se pacijenti obrate pogrešnom lekaru, odnosno da urade ekg srca ili celokupni sistematski kardiološki pregled.

Imajući u vidu složenost bolesti veoma je bitno da se anksioznost na vreme dijagnostifikuje. Lečenje se sprovidi određenim medikamenitima kao što su antidepresivi, antiepileptici, antipsihotici. Veliki značaj imaju i psihoterapije, gde stručnjaci kroz razgovor otrivaju stvarni razlog nastanka anksioznog poremećaja. Zahvaljujući kognitivno-bihevioralnoj terapiji pacijenti uče da prepoznaju teskobe koje vode pojavi problema i da prihvate stvarnost umesto iskrivljene slike koju imaju.

Anksioznost

Lekarska ordinacija Beograd Dr Nestorov sa svojim timom stručnjaka vam može pomoći da pobedite bilo koji anksiozni poremećaj.

 

Podelite ovaj sadržaj