Alergijska kijavica

Alergijska kijavica

Alergijska kijavica ili alergijski rinitis je hronična upala sluznice nosa uzrokovana nekim od alergena, odnosno supstancama koje osoba udahne, a sluzokoža nosa ih prepozna kao nešto strano i štetno za organizam.

Alergijska kijavica se ispoljava u dva osnovna oblika

U zavisnosti od perioda pojavljivanja, alergijska kijavica može biti sezonska i trajna.

Sezonska alergijska kijavica se javlja u određenom godišnjem dobu, najčešće u proleće, odnosno u martu kada počinje sezona cvetanje. Može da traje sve do oktobra. Izaziva je polen sa cveća, trave, korov i drveće.

Trajna ili perenijalna izaziva smetnje tokom čitave godine. Nastaje kao reakcija na prisustvo faktora koji postoje u zatvorenom prostoru i veoma ih je teško ukloniti, kao što su prašina, grinje, buđ, duvan, dlake životinja, tekstilna vlakna i dr.

Alergijska kijavica – simptomi

Alergijska kijavica

Simptomi alergijske kijavice varijaju od osobe do osobe kao i dana. 

Najčešće se javlja učestalo kijanje (po 10 i više puta uzastopno), otežano disanje na nos (nosna opstrukcija), zapušen nos i curenje vodeni sekret iz nosa (rinoreja). Može se javiti i svrab u nosu, pa čak i gubitak čula mirisa.

Takođe, dolazi do ušnih simptoma (infekcije srednjeg uha, svrab ušiju) i očnih simptoma (svrab očiju, otok očnih kapaka, suzenje i crvenilo očiju), dok u pojedinim slučajevima može nastati i glavobolja, prolećni umor i pad koncentracije.

Alergijska kijavica nije obično curenje nosa!

Gotovo svaki četvrti ili peti stanovnik Srbije pati od alergijske kijavice. Iz  godine u godinu taj broj se povećava.

Mnogi od njih svoje simptome ne shvataju ozbiljno pa izbegavaju posetu lekaru. Ipak, ova bolest može znatno da naruši kvalitet života, jer onemogućava obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Prvi simptomi se mogu javiti već u detinjstvu, od osme do jedanaeste godine, pa redovni pedijatrijski pregledi imaju veliki značaj za njeno rano prepoznavanje.

Alergijska kijavica

Dijagnozu postavlja alergolog na osnovu specifičnog alergo-testa, a zatim prepisuje i adekvatnu terapiju.

Za lečenje se koriste preventivne mere i terapijski postupci. Preventivne mere se odnose na izbegavanje alergena, a samim tim i poboljšanje životnih uslova, dok terapijski deo obuhvata imunoterapiju i primenu lekova.

Danas postoji veliki broj lekova za lečenje alergijske kijavice. Koji će lek lekar prepisati zavisi od tipa i intenziteta simptoma, godina starosti obolelog, kao i od toga da li postoje pridružena oboljenja kao što su alergijsko zapaljenje sluzokože oka ili astma.

Najčešće se koriste antihistaminici koji imaju za cilj da neutrališu hemijsku supstancu histamin koja izaziva simptome alergije. Zatim tu su i dekongestanti, kapi za oči, nazalni sprejevi, a ukoliko oni ne daju efekat uvodi se imunoterapija.

Alergijska kijavica

Treba imati u vidu da primanje vakcine ne znači sprečavanje nastanka, jer osobe koje su alergične na alergene imaju genetsku predispoziciju da dobiju alergijsku reakciju. Njome se, naime, onemogućava razvijanje teške kliničke slike čime se obezbeđuje pacijentu lakši život za vreme perioda kada traju alergeni.

Lekarska ordinacija Dr Nestorov sa svojim timom stručnjaka će vam pomoći da prebrodite bilo koju vrstu alergijske kijavice.

Podelite ovaj sadržaj